КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА
Меню
12+

«КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА"

04.06.2021 09:15 Пятница
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!

Дурхъаси байрам

Школализи рашухIейчибадли наб бегIлара дигуси ва дурхъаси байрам саби Чедибдешла БархIи. БелчIудила дус гIяхIти кьиматуначил хъараахъурли, бегIтала лерилра хъарбаркьуни тамандирули, халатала халаси хIурматбирули, биштIати гIеббурцули, къантIли буралли, риубцад чис-биалра гIяхIдешуни дирули ва гьар секIал ахъси даражаличир диахъубли Чедибдешличил ил байрамлис гьунираэс кьаслизир рираси мурталра. Дергълизиб нушала бургъантани сархибси ЧебяхIси Чедибдешлис илкьяйдацун гьунивиъни бархьсилизи халбирусири.

Дубурла шилизир янила манзиллизир дахъал къияндешуни дирутири. Хъали-цIализиб бегIтас кумекбирули, беркала бирули, мицIираглис къуллукъбирули, белчIудиличи чекайзурли вирес, гьайгьай, гьамадли хIебири. Илала дурабадлира, мурталра халатала буйрухъуни тамандиресра хIяжаттири. БиштIати агартас гIинизларад шин дихес, унраличирси рухънала хIяйванти шичи дикес, хала нешлис кумекбарес музарухъес… замана бургесра хIяжатсири. Илкьяйдали, ца минутлис алра замана акьули кайэс биркуси ахIенри итхIели.

ХIянчи къалабали бекIдарес къайгъилизир рираси художественный жузи дучIес замана калахъес багьандан, амма дугила гьанкI батурлицун илди някълизи касес биркусири. ЦацахIели, гIяхIси жуз бикалри, шала дикайчи ручIули кавлусири. Илди лерилра баркьудлуми бекIдирес хIяжатсири янила къантIси бархIилизир, хIеб садиухIели чедибдешличил дигуси байрамлис гьунидиэс багьандан. Ил байрамлис гIергъи дигести дири диркьу-далтутира. Жагаси ургубализи кьар хес, дубурла гьайбатси хIеркIличи палтар дирцес, мицIирагличил вава-кьарли варакьдарибти дубуртачи дуки дашутири. Чина дукьяхIеллира вавнала халубачил чардулхъутири. Илди жагьти гIямруличиб ванзалиу каберхурти нушала бургъантала рухI гьандиркахъули цаладирхъути дурги. СенахIенну илди Чедибдешла БархIилизиб лебтанилра гьанбиркахъутири, сагадан бахъла хIянби хIянсавдутири ва децIла нургъби гердикIутири, хъули чарбухъес игъбарбаибтала гъамтала ляжубачирад разидешла дири нургъби дашути. Илди суратунира дергъла бутIакьянчибанира мугIяллимтанира дурути гъайра дахъхIилис хъумартес хIейри. ВегIла хIулбала гьалар дергъла анцIбукьуни кадиркухIеливан билзи цацахIели. Илкьяйда бетаруси бурги Чедибдешла БархIи гъамбикIухIели, Советский бургъантала ва гIядатла адамтала игитти баркьудлумачила школализир мурталра дебали гIяхIти киноби чедиахъухIели. Хъумартес вирусив Алексей Маресъевла, Александр Матросовла, Зоя Космодемьянскаяла, Олег Кошевойла, Ульяна Громовала, Люба Шевцовала, Сергей Тюленинна, Николай Гостеллола, МяхIяммад ХIяжиевла, Амет-Хан Султанна, гIярмияла командующийтала, разведчикунала, партизантала, гIядатла адамтала… игитти баркьудлумачила. БегIлара децIагеси саби чуни гъабзадешла ва игитти баркьудлуми сархили хьалли, илдачила чилилра хIебигьурли кални. Сецад гIурра гьунарти сархибал чили бала гIяхIгъабза солдатунани? КъантIли буралли, лебилра Советский халкьли игитсун къаршидеш дарибхIелли увяхIси душман цIахдешличил гьавяхъибсири.

Илди кахти бурхIначила хъумартес вирусив? ИтхIелла мусибатла анцIбукьунани кьутIхIедяхъибси хъали улкала бухIнаб мажахIят калун биэс? ЧеалкIуси наслули хъумартес бирару итцад балагь-кьадарла манзил?

ГIергъиси замана дунъяличир ва нушала улкализирра вайла шайчир дахъал дарсдешуни кадикиб. БегIлара уряхIти ва цIахдешла баркьудлумази халдарес вирар экстремизмала, терроризмала ва вагьабиюнтала баркьудлуми. Илди гIердурцутани адамтала дагьриличи ва рухIличи, хаслира жагьилтала, асарбарес халаси къайгъи дакIубирулира саби. Илдигъунти убяхIти бекIбяхъуни сабабли бетаурли чумра жагьилла гIямрура къябаиб…

Ну гьачамалра я хъулир я цархIил мерличир селра хIебирули, паргъатли кариэс хIерирус. Амма майла 9-личир дила дирути хIянчи хIедирар, лукIути хIедирар. Селра барес сеннира хIерирус. Дусла бухIнаб гьачам башуси дила уркIи пахрули бирцIахъуси дурхъаси байрам саби ил. ХIеруки хьалли релкъунсиван рирус. Кариили савлиличирад телевизорла гьала шипIряргIили парад чебаахъайчи хIерли рирус. Ил бехIбирхьухIели телефон бархли бялшяхъули рирус, чилра диргала хIевхъахъес багьандан. Парад каберхайчи черяхIти пикрумала дуклумачир заклизи риахъули рирус, дила дурхъаси ВатIа марти уршбачи ва зурбаси техникаличи иштяхIличил хIеррикIус. Ил бархIи азир журала пикрумала асарлиур гIядатла гIямрулизи чаррухъес хIерирули кавлас. Чумра назмула тугъра пасихIти пикрумира дашар аргъайзи. Илгъуна бархIи нуни гIямрула савгъатлизи халбирули рирус ва ну ишгъуна чебяхIси улкализир акIниличи пахрули рицIили рирус…

Чинад ва секьяйда бакIилил хIебалас, амма адамтала дагьрилизи Чедибдешла байрам бунагьла саби ибти гъай аргъира. Ва сунела вегI верхIел хIярхIяли вяхъ, ил байрам бунагьласи биалли, кериласи сегъуна бируси байрам, шадлихъ, сяхIбат…? Дунъяла гIялам халкь рягIятдешла кьялшубази буцес или шикьбухъунти фашистуни агарбарнив бунагьла? ВегIла дурхъаси ВатIан батахънив бунагьла? Лерилра миллатунала халкьани цабиубли, игитсун бургъули неш-ванза азадбатахънив бунагьла? Лебил дунъя кахси балагьлизибад берцахъни бунагь бирусив? ЧеббалкIунти фашистунала илцад халаси балагь адамтачибад чебарбукни лебгIеб халаси кери ахIену? Миллионти адамтала гIямру ардухили, сархибси Чедибдеш бунагьла саби викIесра вирусив бекIла гIякьлу лебси адам? Сегъуна шайчибад илцад ЧебяхIси Байрам бунагьла бирусил аргъес рирули ахIенра. Бунагь саби илгъуна гIялам халкьлис дигусили ва дурхъасили бетаурси БархIилис балкIси кьимат бедни, ил батIни, илис икрам хIебирни, ил чебяхI хIебирни, илала хIурмат хIебирни…

Илкьяйда бурес вирусили вегI варкьибси нешра рицес кепеклизилра хIебиру или гьанбиркули саби. Илкьяйда викIес вирусили бунагьа керира се сарилра хIебала.

Гьайгьай, гьарил адамла пикрумира сегъунти-дигара диэс дирар. ГIергъити дусмазир се-дигара бурахъесра ихтияр бедили саби. Амма вегIла ЧебяхIси ВатIайчила, дурхъаси ванзаличила, ахIерти бегIтачила, пергер улкалантачила,… уркIила кабизалачерти ва хIялалти пикрумачил гъамирес, илди гьарли-марли дигахъес ва халаси хIурматбирес гьарилла чебла саби. Адам патриот виалли ва чеалкIуси наслуличи уркIи изуси цархIил тяхIярли пикривикIес вируси ахIен. Дурхъатира дургIетира, черяхIтира усалтира, мягIничертира дацIтира, … пикрумала декIардеш балесра хIяжатсигу.

БелкIла ахирличиб наб бурес дигулра, чинар ва се хIяйчир диадаллира, хIушала гIямру чIянкIли чедибдешунани, гьарбизунани, сархибдешунани шаладираб. Арадешра талихIра даимти дархкьябили диаб. Нушаб илдигъунти гIямру диахъес багьанданригу нушала хала бегIтани чула гIязиз жан кьурбандарибтира…

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи.

1