КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА
Меню
12+

«КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА"

11.06.2021 13:26 Пятница
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!

Расул ХIямзатов – гьанбикуназив

Автор: Б. ХIябибуллаев, Бускрила ши

ЧевяхIси поэтла ва сунечила цархIилтани делкIунти белкIани, някъбау дикибти, лерилрара-сера делчIунтири. Ил тахIярли сунени дурибти, сунечила дурибти, хъумхIертурли кали, уркIила кисализи дигIяндикибти гьанахъес гьирварра ца биштIаси кIапIили, сабира деркIибти дусмани рангла битIахъунси. ЦацабехIти белкIани, шурдатурти тахIярли, урус мезличил датесли, гIяйибтала цIур хIебелшесгу, белшалра далтас, сенахIенну илданичир гIяхIли, гъарацIхIедиахъубли, дарган мезличи шурдатес мажахIят вииша.

-- ХIу чинабрив, Дагъистан?

-- Дила лебилра дубурланти либихIиб сабра нура.

-- Чинаь саби гьатIи хIела дубурланти?

-- Агь! Илди агарси мер чинаба гьатIи?

-- Сен хIуни гьар пигьала ахъбурцухIели, ируси: «ГIяхIдешлис?»

-- СенахIенну нура гIяхIдешлигIив умцIулра.

-- Сен хIуни къаркъубачирра шурмачирра юртани лушути?

-- КIантIиси мер мяштIбирули.

-- Гьанна кьалли ванза мяштIбирусира хIерели чирагъличилра варгес хIейрар, бахъ пасатлину.

-- Ил игъбарагри биэс.

-- Дагъиста хIябал давла лерти ахIену?

-- Дагъистанланти даимти гьункьяби саби: цабехIти дурабулхъан давла баргес; цархIилти хабар дерхахъес; хIябэсти – бархьдеш баргес.

-- УмцIусини бургу бикIаргу?

-- Сецад къиянни биалра, бургули саби.

Дубурлантани бурули бирар хIябал секIайзив кьаниэс асухIебирниличила:

-вебкIибси хIяриирхьухIели;

- гIяхIяйс хурег кабирхьес;

- халараибси рурси шери редес.

Илди лишантира дубурлантала хIиличил дархдасунти сари.

Мез – кахIебурхуси урхьу. Гьарил миллатла давла.

«Нешла мез» назмулизив Расул ишкьяйда викIули сай:

-- Нагагь жагIял дила мез детихъути диалли, иш ну хIядурли сайра ишбархIи хIябла керхес. ВецIну авра биркIа, сабира М. ХIямидовли шурбатурси. 9-ибил классла учебниклизи каберхурси. Гьар дус (хатIахIеркус белкIасра) мезличила макьалаби дурадулхъули дирар. Рахлира къаршихIедикиб икIди Расулла тугъи сари шурдатурли лертиван пайдаладарибти. Гьарилли сунес дигуливан лукIесра асухIебирар кьалли. Арбякьунси дуслизиб дурабухъунси «Гьалмагъдеш» журналла 3-ибил номерлизиб «Учительла гIямзи» шел учительла мезличила гъайдикIути макьалаби кадяхъили сари. Ханди Айбатировла гьалабелкIла дугьби сари лертиван:

Эгер жагIял дила мез

Детихъути диалли,

ИшбархIи хIядурлира

Ну цIяб хIяблизи керхес.

Эгер гьарилли сунеласун лукIалли, гIягIнидеш лебвара шурдалтес.

Поэтли черяхIдирули сай урус мезра.

-- Цазаманализив кIел урчиличи мурдайэс вирусив? Чидил ХIямзатовличи дирхарутира? – бикIутира айхъур.

Илис Расулла жаваб:

-- Цазаманализив кIел урчиличи мурдайэс вирхIейрар или набра гьанбиркули саби. амма кIел урчи ца пургъумлиу дабгес вирар. Викаб илдани.

-- Мезанала ургар дазурби дургар, амма уркIбала ургар дазурби агара.

Пушкин, Лермонтов Дагъистайзи бакIалли, МяхIмуд, Батирай… беткайхъуру? Яра чула мерличибад бебшес гIягIнилив? ГIяхIси адамли хIела някъ буцалли, хIела някъ итала някълизиб бетхIейхъур. ХIулби лерсини – чебиу, лихIби лерсини – бикьу. Илисгу бикIуси: Кинжал в руках глупца – нетерпелив, в руках у мужреца – нетороплив.

Шагьарлизибтала унзурбачир ца хIули хIербизеси гIяббасигъуна «улкьай» бирар. Илабад ца хIули хIербизахъурли, вагьурли сай дуравси хъули айцIахъуси.

Гьанналис дубурлантала унзурбачир илдигъунти «улкьайти» агара. КьутIла тIама бакьибу, дубурлай иру:

-- Унза гьаргли сари, ацIи.

Дубурлантала хасият агара чи сайри бикIес.

-- Входи, прохожий, отворяй ворота.

Я не спрошу, откуда, чей ты? Кто ты?

Люблю тебя, мой маленький народ.

Стук гостя – это песня для меня.

Гьалакли саби ишбархIи лебилра чина сабил. Илгунази хьарбаадли, сен гьалаклири или, жаваб ца саби: «Быстро жизнь течет!» Демократияли адамти держла, наркотикунала юлдашуни бетаахъур. ХIейгеси биалра, ил изала дубурлантачира рах-рахли гIяхIладли башули бирар.

«Дурной пример заразителен», -- бикIули бирар урусуни. Илисра мисалти дургар:

-- Как хочешь пей – помалу иль помногу, но так, чтоб к дому не забыть дорогу.

-- Кто пил вино, умер, кто пьет – умрет, но разве тот бессмертен, кто не пьет. ИмцIали держличи ахъибсира хIерла дурав валтули ахIен поэтли.

Но поклонись ему – он человеком был. Устадеш. Гьар секIайзиб хIяжатси. Чис гIягIнихIебиркули ил? Устадеш лерсиливан къугъали диргала булан барес хIейрар. ИмцIали диргала пайдалабирусиличила аргъили уилри Расуллира. Раргиб ил хьунул адам. Чис имцIали диргала башахъули рируда?

-- Наб цIакьли децIагахъибсилис.

-- Наб гIягIнилину, бегIлара жапатигъунти хIябал диргала дарагу.

-- ХIуни наб барибси вайдеш агара.

-- Биаб саби, нуни хIед вайдеш барилра.

-- ГIяхIна.

-- ХIяжатхана беръаб хIела;

-- анкIила кьякьличи башуси балагь бакIаб хIечи.

ХIябэсил.

-- ХIябэсил бати, рузи, икди кIилинра набцун ахIи, абзур куллугIяламлис абаала биру.

Нушачиб бурулил бирар: хIуни гIяхIдеш, баррив – мухIли буца, айхъур иличила буреси. ХIед гIяхIдеш барибу – абхьа, багьахъа баркалла. Ламус хяли бугуси ахIен, чебахъа виругIевли, ил хIечибси мах саби.

Расулла жузи делчIунтани аргъиб илдала мягIна, адамличи кахIедурхути диги. Ахъбараб Расулла хабар, I973-ибил дуслизиб дурабухъунсири 225 бяхIличилси 55 авторли чула пикруми дуруси жуз «Слово о Расуле Гамзатове».

Цалабяхъибси саби Сиражутдин Хайбуллаевли. Илди-ургаб бекIлил хIебакьибти автортира къаршибикиб. Лебтачила гьанахъес хIейрар, ца-чумал авторла пикри, чуни делкIунтиван, гьанихъулра «Александр Твордовский:

-- Я давно слежу за тобой, Расул, и сегодня хочу сказать, как я люблю тебя, как я горжусь тобой, как я ценю тебя, мой друг, мой брат по советской поэзии. Селин Бабаевский.

-- Прочитав «Мой Дагестан», скажу: ты и в прозе остался поэтом.

У каждого писателя должен быть свой Дагестан. И горе тем писателя, у которых нет своего Дагестана и живется на земле, как сирота. Григол Абашидзе:

-- Дагестан – многоязычная и разно племенная страна гор «Мой Дагестан» своего рода гимн дружбе народов. Магомед-Загид Аминов:

-- Расул из года в год и в выступлениях, и в стихах повторяется: нам не хватает доброты, может, это задача возложена на него самом народом. Корней Чуковский:

-- Не будь Расул Гамзатов народным поэтом, Гребнев, я думаю, даже пытаться не стол бы переводить его песни. Только Гребнев отдает свои силы переводу стихов-афоризмов.

Дила пикрили, диур. АнцIхIедулкьахъехIе. ЦацабехIтала мухIлилабад аргъибсири, валлагь, Расулла назмурти шурдатурти тахIярли зайдикIули ахIен кIарахъала мезли делкIунти.

Илди гъай Расулличира даиб диэс. Нуни аргъибсиван Расулла жаваб:

-- Гребнев, Козловский, Вера Звягинцева ва Снегова пергер переводчикуни саби.

Баркалла гьариллис. КIиибил, переводчикунани дила назмурти шурхIедатурти диаллири, ну кIарахъала поэтли кавлусири. Илдала кумекличивли ну Дагъиста, СССР-ла поэт ветаурра, дурала улкнала мезаначи шурдаталли, дунъяла поэт ветарус. ХIяжатси мусаличиб масхара буресра бали Расулли, илхIелира буруси масхарав мару или шакхIейкесли.

Расул гъайла уста виъни гьарилли бала. Цали хьарбаили уили сай:

-- ХIела гъайли ну мяхIтарирулра, имцIа саркъили диаэсра хIяжатдеш хIебургар. УчIухIели (школализив, педучилищелизив) урус мезла белкIла хIянчурби лукIес сен-сен бажардииркади?

-- Ца шайчи кIентIра балкIахъи, дигIяй-дигIяй гъимцIра вяхъили, жаваб чарбарили уилри: дила ручкали делкIунти учительли хIунтIена ручкали делкIунтагIир деткайхъули, хъули диктант бетарули бири.

Расулла кьамлизиб чум ПатIимат бикIути хьунул адамти лебтирил белчIунти ахIенри, амма аргъибсири ну доктор ПатIиматических наук сайра или. СССР бехъайчи Грузияла поэтла акIубхIейчирад 200 дус диркнила шадлихъ дураберкIили буилри. Ил поэт революциялис гьалав Дагъистайзи вакIибсири. Се барибсирил туснакъварили, подваллизи катурли уилри. Ил шадлихъличив гьар гъайулхъуси гуржили Дагъсиатйс уркъубирхъунала хIеркI каибсири. Ахирра Расулличира ярга баиб:

-- АхIерти грузияланти узби-рузби, гьарил гъайулхъусила уркъубяхъуни дила кьакьарлизи дархдикили сари.

Зараллати ахIен дила дагъистанланти. Нушачи гIядатла грузин вакIили уили сай, ил подваллизив хIерварили, замана баибхIели, поэт ветаахъурли, ара-сагъли хIушачи вархьили сай. Дулгеная хIуша дагъистанлантас.

Лебил зал хъатбикIутани чебсаргъахъили, разидешли бицIибсири бикIар.

Дахъал дурала улкнази ваибси сай Расул ибси хабарла аргъибсири.

-- Ахъанайла бекIличи ну тяп пурсван ацIира. ВиругIев гьигь батурли, Дагъистайзи викIулра:

-- Нуни чедидяхъибти улкни дахъ-дахъал сари. Амма бегIла дигуси дунъяличиб хIу сабри. Астраханна областьла Каролат бикIуси шилизив халал урши узули калунсири пушно-меховой техникум таманаили гIергъи. Хозяйкара нура поездличир ила дякьунтири. Уршилис жузи цIакьли дигахъи. Гьунчиб анцIхIебукьахъес или, «Мой Дагестан» жузра барх касибсири. Бикиб-бикибхIели чедибирхъули, тумбочкала хъарличиб камхIебиуб. Нушачи ил ца купелизир хьунул адамра лерри. Рах-рахли жузличи хIули балтули рири. Сабурра сяйбиубал, жузла уличи тамашариубал, ихтиярбарагу хIербарес бизахъур. ГIяхIцадхIи кIапIри ита-ишадирхъули калун. Кункиэс багьандан туалетлизи ветацIира. ЧариубхIели, я хьунул адам я жуз аги.

БигIун «Дила Дагъистан» палчилин хIули бигьи. Биалри дила имкан, тIул алъаси лухIцIили.

УхънаваибхIели, гьарил хIехардешличи шурулхъули виэс. Расулла пикри:

-- КIина жагьхIерни, кIина ухънахIейъни балусири, амма кIина хIехарриъниличи гьанна ахIи шакхIейкира.

Ухар «Ахъти зубарти», «Ванза ласбикIуцадхIи» (Покуда вертится земля), Рулхъан «Дубурлан рурси», ухули лебай «Анкъи».

БехIбихьуд биалли ахирра биэс гIягIнисигу. КIел гьатIи адамла дугьбачибли елкIлис точка – кIантI кабалтехIе.

Александр Горловский: «Аварский поэт превратился в выдающегося поэта всего советского народа».

Анатолий Калинин: «Вместе с тобой, Расул, «над вымыслом слезами обольюсь». И мне ничуть не стыдно этих слез».

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи.

5