КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА
Меню
12+

«КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА"

09.04.2021 09:09 Пятница
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!

Шинна кIантIли шурлизи гIями балта даимлис

Автор: Б. ХIябибуллаев, Бускрила ши

Газли дубурла шимази гьуни кабердайчи, дузани, дуки хIявкунси дубурлан мажахIят къаршиикес. Гьарилла хIули хIёербизур бургар шурмачирти диштIати кIурмачи мешути гIямрачи. Илди дусмала духъяндешли шинна кIунтIрани дарибти гIямри-кIурми сари. Пайдалати сари илдира арцантас. Илди кIурмазир шин дахъхIи дуардегъти аргъ-бархIилизир гIинизла мер бурцу арцантас Бухъяна къудкъудили айхъу сунес шинна кIантI, аъкабяхъили заки биру Аллагьлис балга: хIялалбати иш нушаб шинни бицIибсикIабатI. Сагаси жуз дуракаалли, сунела биаб, сунечила биаб, вахъхIила юлдаш Ибрагьимли бусягIят набчира биахъу. Вируси илис баркалла хIейкIес?

Сагабиубси дуслацаибил базличибра ца гIянжикIа мужяллатукначилси жуз бархIиб. Сурат кьалли Ибрагьимла саби. БелкIунси М Р Багомедов.

Чи вирусив М Р БяхIяммадов? Муса Расулович хIейалли рахли? -- каберхур пикри. ХIянкадиубти бекIла гъез,гьарахъ хIердикIути хIулби, пикрумани дицибтигъунти ранг, галстук сурхIябатурли, гIядатла адамтаниван чеди дурабатурси хIевала хъябцIари, цIудара свитер. Суратла удиб -- Не важно, кем станешь, важно кем останешься». Сен гIяхIли далдикилил гьарилличи, кьапIа-кIана бихути инсунтачи. Илала удир халати хIурпрачил -- Профессиональный прозаик и педагог.

-- Иличи хIура валик, саби хIечира балбик, -- дигахъаси викIуси урибси психолог.

Гьаргбирулра мужаллат, илаб иш белкIла кьимат: Дорогой мой друг коллега Багомед! Не знаю имею ли я право ставить свой автограф в эту книгу Я очень рад, что он (Муса) обратил внимания на мое творчество. Быть может, это благодаря тебя, мой уважаемый муалим. Как бы там ни было, желаю крепкого здоровья много новых произведений, которые всегда радуют наших читателей.

Твой автор: биштIаси къулбас ва I2. 0I.2I г. Кища.

ГIяхIли валуси сай Мусара, дудеш Расулра, делчIунти сари диштIати белкIани-хабурти Рашидлара.

Илдицуну? Дургъбазир яра цархIилти хIянчурбазир чедаахъибти гьунартас лугуси зубари хIебалуси хIергар. Зубари къугъабарибси саби уржибти шел кьялили. Вузлизиб (ДГУ) бучIухIели, лебтири илди, цархIилтас мисалли биэсти, шелцад: худуцIлан Муталов Расул, меусишан Салихов МяхIяммад, кьялклан Туллухъа талхъан ГIябдулла, журмукан ГIямархIяжи.

Илдазибад кIел: Муталов Расул, БяхIямадов Муса гIилмуртала докторти -- професорти бетаур. Докторла хIянчилис материал бурчухIели, Муса Бускрира вакIибсири. Азбарлизиб тянишси тIамала бакьили, гьаргала гьаввакIира.

ГIяхIял виккар, -- чехиб тIама.

-- Стук гостя -- это песня для меня, -- Расул ХIямзатовла дугьбачил жаваб чарбарибсири.

Гьалаклира, БяхIяммад, чумал шилизи хьурали ваэс гIягIнили саби, хурегличи малхъад, -- бизахъур кайибмад.

Цаибилгъуна, узис ват, дубурлантала гIядат нуша хъяшнани булъахIев, асубирусив?

КIиибилгъуна, гIяибхIебирув кIилисалра дила юлдаш, хIела дудеш Расулли? Се или илала дяхIла викиша чяйлара хупIхIебарахъили вархьадли. ХIябъсил викIадли, гьалакти шин урхьнази хIедиур бикIар нушачиб. Валтарав Бускрантани ада-адачила бузахъуси гIядат буи вархьадли. Гумайла агьлули ца гIяхIси масхуртала жуз лукIа гIур набчила.

Халадеш сунези хьурахIедиубси, адамдеш дарх дихуси мялхIямли гъайикIуси, дигичевси виъни балусири учительли чула шилизив узухIейчивадал.

Неш ребкIнила хабар бакьибмад, Мусала цакурслан Салихов МяхIяммад гьалаксатур.

-- БяхIяммад ХIяжиевич, дила юлдаш Мусала неш ребкIнила хабар бакьилра, Уркарахъиб набчил хIерли ГIямархIяжира ГIябдуллара лебти саби, хIела се кьаса лявкьяду.

-- Ну хIерлира, дуравхъен.

-- ХIера, иш машина, кайи.

Чуйнара Мусани набзи гьанбушибсири «Дила пикрили, жуз дураэс хIела материал бургар. Ибрагьимли, дудешли кумекбируну пикриухъен, багаладиэсти макьалаби сари дурадухъунти.

Кьабуликира.

-- ХIебиалли, буца някъ, -- бизахъурсир муръаначи кадиибхIели.

-- Аллагьли гIевхIевцалли секIал барес хIейрар, -- бикIули бирар нушачиб.

Нешла у бихуси рурсила тIама булъэс бехIбихьиб. Раиб Ленинградлизи. Операция хIебарили гIяхIбирихIе кабикIули, вецIна Ленинградлизи раахъиб. ХIебиуб дисла кумек агарли гIяхIбарес…

Къяна бетаур Мусас. Гьаннара уркIиличибад чераркIули ахIен. Чевверхесара ил набчивад.

М. Горький викIусири: «Талантливыми не рождаются, ими становятся благодаря упорному труду». Илис Ибрагьимли азгъиндеш хIедариб. Бикьруми дурадухъунти, бучIантани дигиличил кьабулдарибти хабурти, новеллаби, повестуни, роман. Шайх Рабаданов викIуливан.

Ясир сайри жявли хIу

МягIна мурхьси прозала.

Чула шан нуни ГIялиева:

Къим-къимдарили чугур,

Дамкьур дяхI шаладиран

яра

Гьуни буцили шалал

Ахъли гьалавяхI вашан.

Ибрагьимличи пикри сунеласун бяхIчиаиб нуни даргала. Пушкиннизи халируси ахъушан ГIялиасхIябли (бархли лукIулра).

Исла лебси хабарчи

ИркIла лебси ибанчи,

Ирчингет багьирачи,

Инсап лерси духемчи

БяхIяммад ХIяжиев – Кiиша

ХIуни давла бучири

Халкь ургаб баркаллала.

Ибрагьимла творчестволичи гъира-иштяхIличил хIербизур писательти гIялимти, журналистуни, мугIялимти, бучIанти. Лебталалра гьанахъес имкан хIякьян, дила пикрира чучи дитIакIибтала белкIани гьанахъес кьасбирис, чуни дурибти мезличил.

Арбен Кардаш, народный поэт Дагестана.

-- Ибрагим Ибрагьимов на сегодняшний день один из ведущих прозаиков Дагестана, ряды которых, к сожалению, не так уж и густы

Виктор Викторенко, поэт; «А вы настоящий художник слова! Все целью как песня.

Марат Гаджиев, известный художник, главный редактор газеты «Горцы»:

-- Захотелось поехать в старый аул, зайти в школу, пожать Ибрагиму руку и сказать: «Как хорошо, как тепло на душе от таких рассказов»

ГI. ВяхIидов, литературовед;

Ибрагимовли балули сай Л. Н. Толстойли дурибси «Глаза зеркало души» ибси пикрила хIекьдеш.

«КъантIдеш -- пагьмула бузи саби» викIуси урусла машгьурси хабарчи А. П. Чеховла устаханализивсигъуна сай даргала писатель»

Зубайдат Хизриева, филологияла гIилмуртала кандидат: «Авторли къантIси хабарлизи арагIеб повесть белкIесцад пикри кабирхьули сай. Илгъуна гIямал баргни гъайагарли, авторла художественный умцIлабала шайчибси гьарбизлизи халбарес вирар.

Ну литературала критик ахIенра.

Поэтуни-писательтани делкIунти делчIес къайгъилизивси учIан сайра, эгер илдала жузи дикалли. Гьанна жуз-газета бучIусира варгесра гьамадли ахIен.

Лебилрара -сера, телефонталара, интернетуни компьютертала рягIятлиу бикили, хIулби сукъурдиайчи илдазиб хилтIиркабикуси манзил-замана биэс. БелчIунси жузлис ну вегIси пикри бурес, вайсира гIяхIсира декIарбарес бара-бара бурсикайубли ургус или гьанбиркули саби. Бахъал писательти-поэтуначила дахъал гапла гъайличил чула пикруми дурадатурси авторти къаршихIебикиб, I973 ибил дуслизиб дурабухъунси «Слова о Расуле Гамзатове» ибси халхIебаралли.

Ил сархибдешра Ибрагьимла мухIлила гъайлизибцун батес асухIебирар кьалли. Халкь ахIену илди-декIар? ДеркIибти дусмани бухъутIсабяхъибси кIапIи някълиу бакIиб. Илар Умурайбат ХIясановала кIел назму: Дагъистан. Бархьдеш. Бархьдеш назмула бехIбихьудлизир ишди тугъи:

Бархьдеш -- шалал кьиблама

Бархьтицун хIербикIуси,

Бархьдеш -- дурхъал жузлама

Бархьтаницун бучIуси.

Иш сунечила ну гъайикIуси жузламализивси Ибрагьим Ибрагьимов сайра таманни халкьла уркIурбази гьуни баргес валкьаурси кIишан, валлагьил гIязимрагу, халкьла писательла уличи, вас васдеш агарли, валикили сай. Муса Расуловичли, жузла авторли, кумек бирниличи дирхалаличи хIерикIес дигахъасри.

Далилти лер даари, кIантIхIейкIалли дукIари, биалри дила ахъри, пешкешбираси валри.

-- Он скуп на слова, хотя и щедрый на добрые дела -- ибти дугьбира шивкIивдарибтири ПатIимат Хусруевани. «Дугьбас кьиркьир виадра, хабарла баркьудлумас хIябилра сахаватри», -- шурдалтулра нунира.

«Тровческие презентации» ахIену илис бикьри, «Фотообозрение книг» суратунани мардешлис биру «круг», кабяхъили ца нугьру.

-- ХIердикIехIе хIер…, -- викIи ГъазимяхIяммад

-- Кадалтахъен, Аллагь нур, -- викIар бускран БяхIяммад.

-- Амин эстилра айхъур, гьарбизахъесли мурад

Къимбара кIишан чугур, булхъесли Къяба дубур, бат-батаили ургьур, юргъли дуц бара айгъир.

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи.

0