КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА
Меню
12+

«КАЛА-КОРЕЙШ МЕДИА"

23.04.2021 13:19 Пятница
Если Вы заметили ошибку в тексте, выделите необходимый фрагмент и нажмите Ctrl Enter. Заранее благодарны!

Узидеш уржахъибси гьунибаъни

Автор: Ибрагим Ибрагимов

Апрельла вецIну урегра. ЖумягI бархIи.

Телефон зянкъбухъун.

- Алло?

- ГIичIаев МяхIяммадрасул сайра. ИшбархIи нушала гимназиялизи гIяхIлад вакIес хIейруду?

- Сен хIейрусира? Се гIяхIси хабар леба?

- Нешла мезла учительницала абхьибси дарс леб. МяхIячкъалализибад ва Сергокъалала районнизибад гIяхIлира лябкьути саби.

- ХIебиалли, ил абхьибси дарсцун хIебирар, узидешла дарслира бетарар.

- Наб илкьяйда гьанбиркули саби…

КIишала дахъал шалубар гимназиялизиб Дагъиста телевидениела РГВК-ла «Замана ва адамти» бикIуси передача бузахъуси Зубайдат ХIусейнова, жагьил оператор, Сергокъалала школала нешла мезла учительница Залкиприева Раисат, ГIяялизи махьила школала учительти Идрисов ГIябдулманап ва Идрисова Рукьият, илкьяйда Дахадаевла районна гIурра гIяхIцад дарган рухI хIердирути мугIяллимти цалабикилри.

Гимназияла учительница ГIяшура ГIичIаевани балкьаахъурси нешла мезла ва литературала кабинетлизиб I0-ибил классла дурхIни лебри. Жура-журала чебаъла ваяхI, суратуни, таблицаби ва ИКТ-ла гIягIниахъала гьар чинаралра вякьдизуртиван сарри. Доскаличиб хIябал темала белкI хIисаббиуб: даргала морфология (ил дарсла бекIлибиубси тема), Дагъиста халкьла писатель ГI. Абуц-Бакарлис – 90 дус ва ДАССР-лис – I00 дус. Гьамадли аргъеслири: нешлала мезла гIядатлихIебиубси (нетрадиционный) дарс хIерли биъни ашкарлири.

ГIяшура МяхIяммадрасуловнани дарс заманаличиб бехIбихьиб. ВецIал урши-рурсили акьудеш се сабил абзурли дарс каберхайчи хIебагьур: илди бучIулри, лукIулри, суалбикIулри, кадизурти жавабти чардирес къайгъилизибри. Грамматикала дарс биалра, литератураличил (даргала поэзияличил), тарихличил, нушала хала бегIтала гIядатуначил ил цIацIали бархбасахъири. Гьандикахъиб грамматикала ишдигъунти разделти: синтаксис (царка предложениела таманси разбор), гъайла бутIнала ва фонетикала разборти, девла бутIни чедиахъни, гIур лукIнила кьяйдурти ва ирнила нормаби гьандикахъиб.

ГIяшура рамсурли ахIенри, сенахIенну ил сунени бируси хIянчиличи гъирачерлири, умуси, гьайбатси илала тIама класслизиб гIеб-гIебалгьули сабри. Гьанбикеслира, гьанна илини дурхIнала дураб I5-цад мугIяллим сунечи хIербикIули биалра, илди лебнила кьакьадеш аги или. Азадли вяшрикIулри: илкьяйда вирар учитель, эгер сунени кабирхьуси дарсличи умутчевли виалли. Учительла ил дебали гапличи лайикьси шали саби, сенахIенну учитель сахIевцили вяшикIес виралли, илала дарс баракатла бирар, сабухъчебси бирар, ил гьарбилзан, дурхIнанира аргъеси ва хъумхIертеси бетарар.

ХIера, ца ургабван учительницани дарс тIашаиб ва иб:

- ДурхIни, гьанна хIуша наб дамсуртиван кадилзулрая. БамсриихъехIев?

- Нуша разилира, ГIяшура МяхIяммадрасуловна.

Тяп ил манзил учительницала мякьлав, дуклабуцили «аккордеонра» сайра, музыкала учитель ГIялиасхIяб Ибиев дакIуухъун.

Класслизиб гьаб-убла жагаси макьам ахъбиуб. Иличил цуг-цугли – ГIяшурала далайра:

Дагъистан – дила ВатIан,

Ну – Дагъистайзир дарган,

ХIядурлира хIу гьанни

Кьурбандарес жан булан.

Гъайла къантIа, дарс шакдешагарли таманкабиуб. ГIур гIядатлибетаурси дарсла анализра дураберкIиб.

Сарерхурси учительница ГIяшура ГIичIаевас лебтанилра хзаласи баркалла багьахъур…

Гимназияла гьаргалар, хIебла тIабигIятличи кинокамерара бяхIчиаили, гъайрикIуси ведущая Зубайдат ХIусейновачи гъамиубра.

- КIишантачи Дагъиста телевидение гIяхIлад бакIни дигеси хабар саби.

- Нушачи кIишан нешала мезла учительница ГIяшура гIяхIил рузнила хабар баиб. Илала дарс чебаэс, дурхIначи хIердизес, илди цархIилти даргантазира чебаахъес гIягIнили биъни пикрилизи касира.

- ХIуша хатIадикили ахIенрая. ГIичIаева ГIяшурани «Дусла нешала мезла учитель» конкурсла гьачамцун ахIен чедибдеш сархибси саби. Илала дурхIнани районна ва республикла олимпиадабачир гьаларти мерани сархути сари. Сунела санигIят дигуси, ил гьалабяхI бикес дигуси, къаргъичерси учительница сари.

- Ил секIал ишбархIи нушабра марбиуб. ГIяшурала дудешра мугIяллим валан?

- МугIяллимра сай, суненира 40-цад дус хIялалси хIянчи барибси, гимназияла завучра сай.

- Нушаб дебали гIяхIбизур бегIтала санигIят дурхIнани гIеббурцули ва даимбирули биъни.

- Зубайдат, хIу телевидениера барх кили ца дарс багьандан КIишала шилизи раибси хIерургуд?

- Бархьси саби. Нушала кьас саби Дахадаевла раонна халалгъуна шила культурала, гIядатунала цацадехIти шалубира чедаахъес. Илди ишбархIи мяхIкамдарилил, ахIенал багьес дигахъира. КIишанти сахаватси бузерила зяхIматчибицун ахIен, илди ихтилатчибира саби, гIяхIлала хIурмат бирути пергер адамтира саби.

- Гьарбизаб хIушала архIя!..

Нуша декIарли тIашбизурти гIяхIлачи гъамдиубра. Илди-ургав жагьти дусмала тяниш ГIябдулманапра леври. НушаникIун дахъал дусмас гьалаб ДГУ-ла филфак цугли хъараахъурсири, гIяхIцадхIи къаршихIедикили калунра. Дурестира, гьайгьай, камли ахIенри.

- МугIяллимла хIянчи анцIхIебукьив? – хьарбиулра.

ГIябдцулманап гIяжаибсун гъинчIизур.

- ХIед, писатель ветаурси мугIяллимлис анцIхIебукьунси санигIят, наб сен анцIбулкьуси?

- ХIебиалли, ГIяялизи махьила школализи мякьи мурхьли датурли валанри?

- Илкьяйда бетаур: чекавцира дурхIнани деркIибти гIямрулизив. Ну разилира илгъуна кьисмат кьадарбиъниличи. Илала дурабадра, нуцунрав гьатIи? ХIера, ил мякьлар дила рархкья Рукьиятра. Илра нугъуна нешла мезла мугIяллим сари, ил агарихIив ну-декIарли гьигьикIес вирусу гьатIи?

- ХIекьли жагали бурри. ХIялалдиаб хIушаб! Нешла мез хIердарес къайгъилизибикибти адамтас ну мурталра баркалла викIули вирус…

Ил бархIила Сергокъалала мугIялимтачил гьунибаъни нушаб, КIишала учительтас, хъумхIертеси ва бахъхIи пикрумазиб калеси сабри. ХIянчила дурарра нушаб цалис ца хьардаэсти ва гьандикахъести дахъал лерри. Гьанбикахъира хабарла далайчиби-поэтуни Батирай, Мунги ГIяхIмад, Сукъур Кьурбан, Цандалай; гьанбикахъира Сергокъалализибад нушачи бузес бакIибти цаибти учительти (илдала лугIилизир лерсири итхIели поэтесса Сарат ГIялиевара); шила хозяйствола, культурала, милицияла хIянчизарти. Чини хIебалули Сергокъалала педучилищела кьадриличила, илини абикьурси учителтала наслуличила? ЧебяхIси ВатIа дергъла гIергъити дусмазиб илабад дураберхурти учительтани даргала шимазибти бучIанти гIякьлу-дагьриличи бегIбарибти сабри ва гIямрулизи дураибти сабри…

Чарбухъес замана гъамбиубхIели, ГIябдулманап нушачи хIеризур.

- Гьу, юлдашуни, гьанна ну хIушачи лехIихъулра. Се биридаяв?

- ГIур се аргъес дигулрив? – тамашаиуб МяхIяммадрасул ГIичIаев.

- Се ахIенну, нушачи мурт гIяхIлад дакIес кьас саби?

- Баркалла, жидирули гIергъи, хIерли диирая, ахIерти узи-урши…

Суратуни авторли касибти сари.

Добавить комментарий

Добавлять комментарии могут только зарегистрированные и авторизованные пользователи.

6